|
Без новца нема јаке екипе, а без јаке екипе нема добрих резултата, а кад нема резултата тешко је и пунити касу. У том зачараном кругу Црвена звезда се врти већ неколико година, па не чуди што су све већи изгледи да и пету сезону за редом неће освојити титулу.
Пети узастопни пораз у првенственим дербијима одвео је црвено-беле на „минус” седам, па само највећи оптимисти на Маракани верују да је могућ преокрет, иако је одиграно тек 13. кола. Питање је, само, на који начин, ако се нешто не предузме, јер са садашњим кадр ом, на основу резултата ове јесени не види се велика перспектива.
Садашње руководство већ гази трећу сезону, реално говорећи преузело је клуб у тешком финансијском тренутку, мада се кроз амбициозне планове Владана Лукића после две године стабилизације предвиђао поход на Лигу Европе и титулу.
Стабилизација је спроведена, кажу да Звезда боље стоји него у лето 2009, мада јавности у последњих годину дана нису достављени извештаји који то потврђују,. Очигледно је, ипак, да је то недовољно да се направи корак напред. Црвено-бели, без обзира на јак спонзорски уговор са „Гаспромом” кубуре са новцем, јер нема великих утакмица у Европи, надградње играча кроз њих, па и значајнијег увећања цене. Европски великани, па ни клубови средње платежне моћи, одавно се не утркују за играче Звезде, који све чешће завршавају у Узбекистану или Кини, а ретко негде на Западу.
Новац је основни проблем, за њега је задужена управа, па се поставља основно питања да ли садашња може да обезбеди већа средства за појачања. Није довољно само седети у Управном одбору, већ би сваки члан требало да донесе одређени новац, као што је случај у нормално уређеним клубовима.
Јер, стварати екипу помоћу штапа и канапа, за милион евра, колико је рецимо утрошено у летњем прелазном року, могуће је за осредње, а не шампионске домете. Последњи судар са највећим ривалом, уосталом, без обзира на одређене кадровске проблеме, показао је да Црвена звезда и даље нема екипу која може да савлада Партизан. Већ само за друго место.
Јер је имала све услове, добру припрему, суђење по мери, снажну подршку са трибина, мотив у премијама, такође традицији у последње три-четири године. Требало је само да на терену испуни задатак, али очигледно да није била у могућности, иако је имала шансе.
Садашњи састав црвено-белих је, стиче се утисак, лимитиран у тој мери да има само 45 минута снаге да се носи са вечитим ривалом, а нема ни карактер кад га је толико уздрмао промашени пенал, па у наставку дербија није могао да се препозна. Приде ни правог вођу.
Још кад се томе дода подела на домаће и странце, којих је заиста у никад већем броју и при томе су боље плаћени, не чуди што победе у дуелима са комшијама редовно изостају. Она у реваншу купа је слаба утеха, јер је била недовољна...
Иако је по правилу кад нема резултата први на удару тренер, у целој причи Роберт Просинечки некако сноси најмању кривицу. Чинио је сигурно грешке, упоран је у својој идеји, иако можда нема кадар да је спроведе на терену, али има још довољно кредита.
Многи су пре њега брзо потрошени, заслужује да ову сезону изгура до краја, па ако ништа не уради, уз услов да му се обезбеде појачања, онда да се види шта даље. Реално говорећи, Просинечки има бољи кадар неко Пижон Петровић, Достанић или Кристић, али по свему судећи не и за освајање титуле.
Нешто, ипак, мора да се промени, или да управа нађе новац, уз помоћ „Гаспрома” или на неки други начин потпуно је свеједно, или да се повуче и препусти место некој другој гарнитури. У супротном, остаће са овом екипом да тапка у месту, што навијачи сигурно неће моћи још једном да „прогутају”, тим пре што су на 141. вечитом дербију тражили одлазак садашњег руководства. |